петак, 24. октобар 2014.
Ratko Petrović - Kraj
KRAJ
Što je trebalo reći – rečeno je.
Što je trebalo prećutati – vrisnuto je.
Što je trebalo dovršiti – dosanjano je.
Što je trebalo slagati – nije.
Što je trebalo odigrati – preskočeno je.
Što je trebalo pustiti – biće.
Što je trebalo prodati – poklonjeno je.
Što je trebalo postaviti na noge – već je prohodalo
eno ga ode...
Što je trebalo reći – rečeno je.
Što je trebalo prećutati – vrisnuto je.
Što je trebalo dovršiti – dosanjano je.
Što je trebalo slagati – nije.
Što je trebalo odigrati – preskočeno je.
Što je trebalo pustiti – biće.
Što je trebalo prodati – poklonjeno je.
Što je trebalo postaviti na noge – već je prohodalo
eno ga ode...
Ratko Petrović
Ratko Petrović - Razlike
RAZLIKE
Razlika je
možda jedino u tome
što ja volim taj tvoj krivi nos,
a njemu, on samo ne smeta
i što te ja volim više
kad tek ustaneš
a on kad ugasi svetlo
i razlika je
što znam šta voliš
a on "simpatično"
nema pojma o
tvojim sitnim srećama
i to je simpatično samo tebi
i jedina ista stvar
je što oboje
spavamo s tobom
on s tobom u krevetu
ja s tobom u snovima i srcu.
Razlika je
možda jedino u tome
što ja volim taj tvoj krivi nos,
a njemu, on samo ne smeta
i što te ja volim više
kad tek ustaneš
a on kad ugasi svetlo
i razlika je
što znam šta voliš
a on "simpatično"
nema pojma o
tvojim sitnim srećama
i to je simpatično samo tebi
i jedina ista stvar
je što oboje
spavamo s tobom
on s tobom u krevetu
ja s tobom u snovima i srcu.
Ratko Petrović
Ratko petrović - Hoću
HOĆU
Hoću da te ljubim, da prođe
sve loše, što su ti ikada rekli.
I kad po tebe zli Mesec opet dođe,
bez straha se mojom ljubavlju prekri.
Hoću da te grlim za svaki onaj put
kad nije imao ko da stane uz tebe.
Kad ti je neko hladan i sasvim krut
poseko snove mlade, još pre berbe.
Hoću da ljubim sve te ožiljke tvoje
svaki, koji su ti mila ikad, ikad zadali!
Da te čuvam, od onih što ti setu kroje
i koji su tvoju ljubav večito potkradali!
Hoću da te ljubim, da prođe
sve loše, što su ti ikada rekli.
I kad po tebe zli Mesec opet dođe,
bez straha se mojom ljubavlju prekri.
Hoću da te grlim za svaki onaj put
kad nije imao ko da stane uz tebe.
Kad ti je neko hladan i sasvim krut
poseko snove mlade, još pre berbe.
Hoću da ljubim sve te ožiljke tvoje
svaki, koji su ti mila ikad, ikad zadali!
Da te čuvam, od onih što ti setu kroje
i koji su tvoju ljubav večito potkradali!
Ratko Petrović
Ratko Petrović - Želja
ŽELJA (U KIŠNO JUTRO)
Voleo bih da me čeka tvoj zagrljaj
u neko kišno jutro, u neku jesen.
I da ti sebe ostavim toliko, da pred kraj
komadić sebe, jedva ponesem.
Ne očekuj ništa veliko da ti kažem
gledaću te glupavo... znam to samo:
Ako budem govorio,
možda i slažem,
da te manje volim, nego što to znamo!
Ono za
čim tragaš, sinoć ti nisam dao
nisam ti bio ni pirat ni princ baš neki,
još kod prvog pogleda sam nem ostao
sluteći da smo već
pomalo daleki.
Nemir od ovih stotinu mrava pod košuljom
založiću
za još jedan mamurluk rošavi,
kad ne umem da ti kažem kako te volim
nek koraci moji, budu prethodnica košavi!
Voleo bih da me čeka tvoj zagrljaj
u neko kišno jutro, u neku jesen.
I da ti sebe ostavim toliko, da pred kraj
komadić sebe, jedva ponesem.
Ne očekuj ništa veliko da ti kažem
gledaću te glupavo... znam to samo:
Ako budem govorio,
možda i slažem,
da te manje volim, nego što to znamo!
Ono za
čim tragaš, sinoć ti nisam dao
nisam ti bio ni pirat ni princ baš neki,
još kod prvog pogleda sam nem ostao
sluteći da smo već
pomalo daleki.
Nemir od ovih stotinu mrava pod košuljom
založiću
za još jedan mamurluk rošavi,
kad ne umem da ti kažem kako te volim
nek koraci moji, budu prethodnica košavi!
Ratko Petrović
Ratko Petrović - Šansa
Šansa
Noćas su putevi do mene,
više to, nego ikada pre.
Gledaću kroz tkiva,
i ako se iza te malene ljušture
prividnog, trenutnog,
bude krio beskraj,
predaću ti u njega
svoje upisano životinjsko
ništavilo,
ne bojeći se, da će te to
tako prosto, premalo
uopšte ispuniti...
Noćas me
jedino možeš imati.
Kao ni jedna do sada,
možda i na prevaru,
jer lak sam plen
iskusnim sakupljačima
šarene, paperjaste
zbunjenosti
ljudskih školjki
Ne budi premalo toga,
premalo,
kao što je samo telo,
ili sam oblik
jednokratne požude gmizavih
stvorenja što pustoše duše...
Budi taj svemir,
s kojim ću se malen
sudariti,
i raspršiti na
hiljade kapi
proste sreće,
i dozvoli da
rominjam ljubav
u tebi
i grmim
svoje tajne strahove
Strahove samoće
Budi moje jutro.
Moj san.
Moje buđenje,
i slepilo moje
olistalo u proleću,
cvetovima koji ne vide,
oblike
nego osećaju zrake
koje plače tvoje
plaho srce Sunca
Budi svetlost
koju će žvakati moji aprili
i sok u kašastom krvotoku
mog mesnog stabla,
i korena
zabodenog u tle pustinje,
daleke...
Seme nekada,
vetrom spašeno
od šume
požudnih trupaca
oplođenih mlečom
ponavljanja smrti,
a ne mlečom
večitog rađanja
- prepoznavanjem svojih
načina,
prepoznavnjem
da nam krajevi
korenova prošlosti
nisu krajevi,
nego početci
nekih drukčijih
daljina
Samo noćas
te mogu videti
ispod te kože,
i tih koža
lepih,
ili ružnih,
pokrova
duše
tvoje je noćas,
samo da naiđeš,
da me prepadneš
na tim putevima
koji nesigurno
vode ka meni
prepadneš činjenicom,
da ipak postojiš,
makar duboko
u tom
ženskom telu
naiđi...
Noćas su putevi do mene,
više to, nego ikada pre.
Gledaću kroz tkiva,
i ako se iza te malene ljušture
prividnog, trenutnog,
bude krio beskraj,
predaću ti u njega
svoje upisano životinjsko
ništavilo,
ne bojeći se, da će te to
tako prosto, premalo
uopšte ispuniti...
Noćas me
jedino možeš imati.
Kao ni jedna do sada,
možda i na prevaru,
jer lak sam plen
iskusnim sakupljačima
šarene, paperjaste
zbunjenosti
ljudskih školjki
Ne budi premalo toga,
premalo,
kao što je samo telo,
ili sam oblik
jednokratne požude gmizavih
stvorenja što pustoše duše...
Budi taj svemir,
s kojim ću se malen
sudariti,
i raspršiti na
hiljade kapi
proste sreće,
i dozvoli da
rominjam ljubav
u tebi
i grmim
svoje tajne strahove
Strahove samoće
Budi moje jutro.
Moj san.
Moje buđenje,
i slepilo moje
olistalo u proleću,
cvetovima koji ne vide,
oblike
nego osećaju zrake
koje plače tvoje
plaho srce Sunca
Budi svetlost
koju će žvakati moji aprili
i sok u kašastom krvotoku
mog mesnog stabla,
i korena
zabodenog u tle pustinje,
daleke...
Seme nekada,
vetrom spašeno
od šume
požudnih trupaca
oplođenih mlečom
ponavljanja smrti,
a ne mlečom
večitog rađanja
- prepoznavanjem svojih
načina,
prepoznavnjem
da nam krajevi
korenova prošlosti
nisu krajevi,
nego početci
nekih drukčijih
daljina
Samo noćas
te mogu videti
ispod te kože,
i tih koža
lepih,
ili ružnih,
pokrova
duše
tvoje je noćas,
samo da naiđeš,
da me prepadneš
na tim putevima
koji nesigurno
vode ka meni
prepadneš činjenicom,
da ipak postojiš,
makar duboko
u tom
ženskom telu
naiđi...
Ratko Petrović
Ratko Petrović - Šifra
ŠIFRA
Izgovoreno, hiljadu milja od granica koje dotiču tvoje
i najperifernje snove, ovog februarskog popodneva,
tvoje ime je samo bela izmaglica mog
vlažnog izdisaja i šapat jednoj grudvi
otopljenog snega među mojim šakama...
Neće te dozvati. Izgovarajući tvoje ime
moja slabost u tebi izaziva odbojnost.
Neće te trgnuti. Ti si ta koja je već istrgnuta.
i najperifernje snove, ovog februarskog popodneva,
tvoje ime je samo bela izmaglica mog
vlažnog izdisaja i šapat jednoj grudvi
otopljenog snega među mojim šakama...
Neće te dozvati. Izgovarajući tvoje ime
moja slabost u tebi izaziva odbojnost.
Neće te trgnuti. Ti si ta koja je već istrgnuta.
Ratko Petrović
Ratko Petrović - Pouke
POUKE
Ljudi imaju granice u očima, sa olako podmitljivim stražarima...
Nauči da stvari gledaš po tome kako dišu,
i ne slušaj šta govore, već traži šta su nam prećutale.
Nauči da stvari ljubiš tamo gde im je srce,
a ne gde su im spojevi usana,
i tek tada će te se dotaći skroz.
Nauči da grliš ramenima, a ne šakama.
Ramenima se više obuhvata.
Nauči da stvari gledaš po tome kako dišu,
i ne slušaj šta govore, već traži šta su nam prećutale.
Nauči da stvari ljubiš tamo gde im je srce,
a ne gde su im spojevi usana,
i tek tada će te se dotaći skroz.
Nauči da grliš ramenima, a ne šakama.
Ramenima se više obuhvata.
Ratko Petrović
Ratko Petrović - April
(APRIL)
Ljubi: Tek onog, koji pred tobom drhti.
Jer to je zemljotres srca. Dok čeka tvoje usne,
u njemu se izdižu planine nežnosti...
Izvajaj te vrhove svojim dahom.
Ne dozvoli da ih okuje krti led neodlučnosti.
Nemoguće stvari uvek imaju veoma moguće završetke.
Ali nemoj to da dozvoliš!
Nikada... Veruj da je ipak možda voda žednija nas,
nego što smo mi žedni nje?
Čuda samo tako opstaju. Kada i druga čuda
veruju u njih.
Jer to je zemljotres srca. Dok čeka tvoje usne,
u njemu se izdižu planine nežnosti...
Izvajaj te vrhove svojim dahom.
Ne dozvoli da ih okuje krti led neodlučnosti.
Nemoguće stvari uvek imaju veoma moguće završetke.
Ali nemoj to da dozvoliš!
Nikada... Veruj da je ipak možda voda žednija nas,
nego što smo mi žedni nje?
Čuda samo tako opstaju. Kada i druga čuda
veruju u njih.
Ratko Petrović
Ratko Petrović - O svemu što želim
O SVEMU ŠTO ŽELIM
Najviše te želim
sa svim tvojimmanama .
Želim te, kad ne znaš,
kad ne umeš, kad nećeš
kad ne možeš!
Nemoj pogrešno da me shvatiš,
ali samo takvu te želim
Savršenstvo je za izložbene primerke
i kolekcionare.
Nesavršenstvo je za majstore
i alhemičare
Kao kada detetu daš
komad drveta
to drvo će postati
i puška, i brod,
sablja, magično žezlo
i sve skriveno i čarobno
u šta se može
pretvoriti
Ali ako mu daš
savršenu igračku,
ona će biti uvek
samo igračka
namenjena
toj jednoj igri
ili će mu dosaditi
ili će je polomiti
polomiti da vidi,
ima li išta
magično, čarobno
ispod, unutra, dublje
polomiti da vidi
kako radi
polomiti da popravi
to njeno - savršenstvo.
Najviše te želim
sa svim tvojim
Želim te, kad ne znaš,
kad ne umeš, kad nećeš
kad ne možeš!
Nemoj pogrešno da me shvatiš,
ali samo takvu te želim
Savršenstvo je za izložbene primerke
i kolekcionare.
Nesavršenstvo je za majstore
i alhemičare
Kao kada detetu daš
komad drveta
to drvo će postati
i puška, i brod,
sablja, magično žezlo
i sve skriveno i čarobno
u šta se može
pretvoriti
Ali ako mu daš
savršenu igračku,
ona će biti uvek
samo igračka
namenjena
toj jednoj igri
ili će mu dosaditi
ili će je polomiti
polomiti da vidi,
ima li išta
magično, čarobno
ispod, unutra, dublje
polomiti da vidi
kako radi
polomiti da popravi
to njeno - savršenstvo.
Ratko Petrović
среда, 22. октобар 2014.
Ratko Petrović - Ulica gorkih jagoda
ULICA GORKIH JAGODA
Dobrodošla,
u ulicu Gorkih Jagoda... broj pet!
Tu na uglu, s ulicom Spaljenih Pisama i
Mrtvih Nadanja,
stanujem ja.
u ulicu Gorkih Jagoda... broj pet!
Tu na uglu, s ulicom Spaljenih Pisama i
Mrtvih Nadanja,
stanujem ja.
Svako jutro, odem do ćoška
"Bulevara Prevara".
Tu kupim novine -
"24 časa života manje".
"Bulevara Prevara".
Tu kupim novine -
"24 časa života manje".
Pogledam oglase,
rubrika "Nadanja",
ali ništa novo...
Čak se i staro razgrabilo!
rubrika "Nadanja",
ali ništa novo...
Čak se i staro razgrabilo!
Oko podne,
sednem u park,
pokraj reke Sećanja,
i gledam kako otiču
nabujale misli...
sednem u park,
pokraj reke Sećanja,
i gledam kako otiču
nabujale misli...
Popodne je moje vreme,
kada ručam u restoranu
"Prvi Poljubac".
Odmah je tu, na trgu Ironije.
kada ručam u restoranu
"Prvi Poljubac".
Odmah je tu, na trgu Ironije.
Pitam koji je danas dan
crno-belog kelnera...
(Pošto znam koji je specijalitet,
kog dana na meniju...)
crno-belog kelnera...
(Pošto znam koji je specijalitet,
kog dana na meniju...)
"Koji je danas dan?!"
reče kelner
"Mislim gospodine, da je danas
Patetični Dan!"
reče kelner
"Mislim gospodine, da je danas
Patetični Dan!"
"Bože!
Zakleo bih se da je danas
Očajni Dan!
Kako prođe nedelja!"
Zakleo bih se da je danas
Očajni Dan!
Kako prođe nedelja!"
Za Patetični Dan,
obično je na meniju
"Teška Glupost,
filovana s Divljom Ljubomorom"
obično je na meniju
"Teška Glupost,
filovana s Divljom Ljubomorom"
"Moje omiljeno!"
- pomislih.
"Još nešto gospodine?!"
bio je ljubazan kelner.
- pomislih.
"Još nešto gospodine?!"
bio je ljubazan kelner.
"Možda... preliv od Intriga,
s jednom toplom, Sočnom Laži!?"
"Mogu li Vam preporučiti
Samosažaljenje uz to?!"
s jednom toplom, Sočnom Laži!?"
"Mogu li Vam preporučiti
Samosažaljenje uz to?!"
"Ko kuva danas?!"
pitah.
"Đavo, čini mi se...
ili Vaša bivša!
Ako joj je počela smena?!"
pitah.
"Đavo, čini mi se...
ili Vaša bivša!
Ako joj je počela smena?!"
"Daj! 'Ajde!"
"A, za desert?!"
"Možda neki Bol,
u predelu grudi?!"
"A, za desert?!"
"Možda neki Bol,
u predelu grudi?!"
"Naravno gospodine... Sve za Vas!"
Ratko Petrović
уторак, 14. октобар 2014.
Rabindranat Tagore - Gradinar
Gradinar
Nikada ne kazeš rec koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio,
Da te ne bih ocenio,
izmiceš mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomešao s mnogima,
Da te ne bih pomešao s mnogima,
stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje
nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.
Tvoj prohtev veci je
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje
nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.
Tvoj prohtev veci je
od prohteva drugih, zato cutiš.
Pritvornom ravnodušnošcu
Pritvornom ravnodušnošcu
ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje
nikada ne uzimaš što bi trebalo.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje
nikada ne uzimaš što bi trebalo.
Rabindranat Tagore
понедељак, 13. октобар 2014.
петак, 10. октобар 2014.
Пријавите се на:
Постови (Atom)