ŽELJA (U KIŠNO JUTRO)
Voleo bih da me čeka tvoj zagrljaj
u neko kišno jutro, u neku jesen.
I da ti sebe ostavim toliko, da pred kraj
komadić sebe, jedva ponesem.
Ne očekuj ništa veliko da ti kažem
gledaću te glupavo... znam to samo:
Ako budem govorio,
možda i slažem,
da te manje volim, nego što to znamo!
Ono za
čim tragaš, sinoć ti nisam dao
nisam ti bio ni pirat ni princ baš neki,
još kod prvog pogleda sam nem ostao
sluteći da smo već
pomalo daleki.
Nemir od ovih stotinu mrava pod košuljom
založiću
za još jedan mamurluk rošavi,
kad ne umem da ti kažem kako te volim
nek koraci moji, budu prethodnica košavi!
Voleo bih da me čeka tvoj zagrljaj
u neko kišno jutro, u neku jesen.
I da ti sebe ostavim toliko, da pred kraj
komadić sebe, jedva ponesem.
Ne očekuj ništa veliko da ti kažem
gledaću te glupavo... znam to samo:
Ako budem govorio,
možda i slažem,
da te manje volim, nego što to znamo!
Ono za
čim tragaš, sinoć ti nisam dao
nisam ti bio ni pirat ni princ baš neki,
još kod prvog pogleda sam nem ostao
sluteći da smo već
pomalo daleki.
Nemir od ovih stotinu mrava pod košuljom
založiću
za još jedan mamurluk rošavi,
kad ne umem da ti kažem kako te volim
nek koraci moji, budu prethodnica košavi!
Ratko Petrović
Нема коментара:
Постави коментар